Da li treba da upišete lozinke u testament?
Kada neko počne da planira šta će biti sa njegovim internet nalozima, testament deluje kao očigledno mesto za lozinke. Pravnici gotovo jednoglasno kažu: nemojte. Evo zašto, šta bi testament umesto toga trebalo da kaže o vašem digitalnom životu i gde bi trebalo da budu same lozinke.
Razlog 1: testament može postati javan
Za života je testament privatan, ali posle smrti to može da se promeni:
- Engleska i Vels: posle izdavanja probatea testament postaje deo ostavinskog spisa. Svako može da naruči kopiju preko državne službe za pretragu, za 16 £.
- SAD: testament predat ostavinskom sudu obično postaje javni sudski dokument, iako se pravila i vreme razlikuju od savezne države do savezne države.
Sve što piše u testamentu, uključujući lozinke, mogli bi da pročitaju ljudi koji ga nikada nisu trebali videti.
Razlog 2: lozinke se menjaju, testamenti ne
Verovatno ćete promeniti desetine lozinki pre nego što iko pročita vaš testament. Izmena testamenta znači novi testament ili formalni dodatak uz propisane formalnosti. Lozinke upisane u testament gotovo sigurno će biti zastarele kada nekome zatrebaju.
Razlog 3: testament se čita prekasno
Porodici pristup može biti potreban u roku od nekoliko dana: da pronađe dokumenta, otkaže pretplate ili obavesti ljude. Testament se često čita tek posle sahrane, a ostavinski postupak može trajati mesecima.
Razlog 4: lozinka nije dozvola
Prijavljivanje umesto druge osobe može da krši uslove usluge, čak i sa tačnom lozinkom. U većini saveznih država SAD zakon pod nazivom Revised Uniform Fiduciary Access to Digital Assets Act (RUFADAA) određuje ko posle smrti sme da pristupi nalozima neke osobe, jasnim redosledom:
- Podešavanja napravljena u alatu kompanije, poput Googleovog menadžera neaktivnog naloga ili Facebookovog kontakta za memorijalni profil, imaju prednost.
- Uputstva u testamentu ili drugom dokumentu dolaze sledeća.
- Uslovi korišćenja usluge važe ako nema uputstava.
Drugim rečima, podešavanje izabrano u aplikaciji može imati prednost u odnosu na ono što piše u testamentu. Postarajte se da se to dvoje poklapa.
Šta testament može da kaže umesto toga
- Ko treba da se postara o vašim digitalnim nalozima, obično osoba koja se stara o zaostavštini, možda uz pomoć pouzdane osobe koja se razume u tehnologiju.
- Saglasnost za pristup sadržaju vaših naloga, poput imejlova i poruka. Prema RUFADAA, bez nje osoba koja se stara o zaostavštini obično ne sme da vidi sadržaj vaših poruka.
- Šta treba uraditi sa svakom vrstom naloga: zadržati, preuzeti, pretvoriti u memorijalni ili zatvoriti.
- Gde se čuvaju uputstva i lozinke, bez navođenja samih lozinki.
Gde čuvati lozinke
- Menadžer lozinki sa hitnim pristupom. Neki, poput Bitwardena, omogućavaju pouzdanoj osobi da zatraži pristup; ako ne odbijete u zadatom vremenu čekanja, pristup se odobrava.
- Alati platformi: Appleov kontakt za digitalno nasleđe, Googleov menadžer neaktivnog naloga i Facebookov kontakt za memorijalni profil.
- Pismo sa željama koje advokat ili javni beležnik čuva uz testament. Ne objavljuje se, ali je ažurno samo do poslednje izmene.
- Šifrovani trezor namenjen predaji, koji izabrane osobe mogu da otvore samo kada je potrebno.
Šta god da izaberete, mislite i na dvofaktorsku autentifikaciju: ako kodovi stižu na vaš telefon, nekome treba način da ga otključa ili skup rezervnih kodova.
Jednostavan plan
- Popišite važne naloge i šta treba da bude sa svakim.
- Podesite alate platformi za Apple i Google.
- Lozinke čuvajte u menadžeru lozinki ili šifrovanom trezoru sa hitnim pristupom.
- Zamolite advokata ili javnog beležnika da u testament doda odredbu o digitalnoj imovini, uključujući saglasnost za pristup vašim porukama.
- Sve pregledajte jednom godišnje.
Naš spisak za digitalno nasledstvo vodi vas korak po korak.
Ovaj vodič pruža opšte informacije, a ne pravni savet. Zakoni o testamentima i digitalnoj imovini razlikuju se od zemlje do zemlje i od države do države, pa se posavetujte sa pravnikom tamo gde živite.